U srcu Beograda, 4. oktobra 1945. godine, rodila se jedna od najvažnijih sportskih institucija na Balkanu – Fudbalski klub Partizan. Njegovo osnivanje došlo je u posebnom vremenskom periodu, neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, u vreme kada je novostvorena Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija tražila nove simbole jedinstva i ponosa.
Ideja o osnivanju FK Partizan potekla je od grupe visokih oficira Jugoslovenske narodne armije, što je klubu dalo specifičan vojni identitet u početnim godinama. Osnivački sastanak je održan u prostorijama Vazduhoplovne komande u Zemunu, a klub je ubrzo počeo sa formiranjem svoje prve postave.
U svom debiju, Partizan je zaigrao u sastavu koji je bio mešavina iskusnih igrača i mladih nada. Iako su počeci bili skromni, bilo je jasno da klub ima ambiciju da postane vodeći fudbalski kolektiv u zemlji. Prve godine su bile označene entuzijazmom i željom za dokazivanjem, a talentovani igrači su brzo privlačili pažnju javnosti.
U početku, infrastruktura kluba bila je oskudna. Međutim, posvećenost i strast prema fudbalu nadjačavali su sve prepreke. Iako je Partizan u prvim godinama imao mnogo izazova, njegov duh i posvećenost igri brzo su ga postavili na mapu jugoslovenskog fudbala.
Tako su prve sezone u istoriji FK Partizan bile obeležene entuzijazmom, radom i strašću, kako na terenu, tako i van njega. Klub je brzo stekao reputaciju kao snaga s kojom treba računati, postavljajući temelje za ono što će kasnije postati jedna od najsvetlijih priča u istoriji evropskog fudbala.
Partizanove bebe i prvo finale Kupa šampiona 1966. godine
U svetu fudbala, retko koji tim je uspeo da ostavi takav utisak kao “Partizanove bebe” tokom šezdesetih godina prošlog veka. Ova izuzetna generacija mladih igrača Fudbalskog kluba Partizan ne samo da je dominirala domaćom scenom, već je ostvarila neverovatne uspehe na međunarodnom nivou, krunisane plasmanom u finale Kupa šampiona 1966. godine.
Mladost kao snaga
Naziv “Partizanove bebe” dolazi zbog izuzetno niske prosečne starosti tima. Većina igrača bila je u svojim dvadesetim godinama, a uprkos svojoj mladosti, ovi igrači su pokazali izuzetnu zrelost i taktičku disciplinu na terenu. Vođeni trenerom Abdulahom Gegićem, ovaj tim je kombinovao tehničku superiornost, brzinu i agresivnost, što je rezultiralo atraktivnim i efikasnim fudbalom.
Sezona 1965/1966 Kupa šampiona bila je istorijska za Partizan. U četvrtfinalu su eliminisali slavni Spartu Prag, a potom u polufinalu savladali veliki Mančester Junajted. Svaka faza takmičenja donosila je nove izazove, ali “bebe” su svaki put uspevale da se izbore i nastave svoj impresivni pohod.
Finale u Briselu
1. maja 1966. godine, Partizan je zaigrao protiv Real Madrida u finalu Kupa šampiona na Heysel stadionu u Briselu. Iako je Partizan poveo golom Galoga u 55. minuti, Real Madrid je preokrenuo rezultat i osvojio titulu sa 2:1. Međutim, uprkos porazu, nastup “Partizanovih beba” u finalu bio je izuzetan pokazatelj njihove klase i potencijala.
Iako su bili na korak od osvajanja najprestižnijeg klupskog takmičenja u Evropi, “Partizanove bebe” su ostavile neizbrisiv trag u istoriji kluba. Njihova hrabrost, talent i posvećenost postavili su standarde za buduće generacije i zacementirali mesto FK Partizan među elitom evropskog fudbala.
Evropski put Partizana:
- Preliminarna runda – Nant – pobeda ukupnim rezultatom 4:2
- Prva runda – Verder Bremen – pobeda ukupnim rezultatom 3:1
- Četvrtfinale – Sparta Prag – pobeda ukupnim rezultatom 6:4
- Polufinale – Mančester Junajted – pobeda ukupnim rezultatom 2:1
- Finale – Real Madrid – poraz 2:1
Moderna era, prvo učešće u Ligi šampiona i bod protiv Reala
Kako je vreme prolazilo, Fudbalski klub Partizan je nastavio da razvija svoju reputaciju i tradiciju. Moderna era fudbala donela je nove izazove, ali i nove prilike za ovaj prestižni klub. Partizan je tokom istorije prolazio kroz uspone i padove, kao i svaki klub. Na prvi veći uspeh na Evro sceni, nakon raspada bivše Jugoslavije, čekali su veoma dugo sve do sezone 2003/04.
Prolazak kroz Kvalifikacije
Predvođeni nemačkim trenerom Lotarom Mateusom, Partizan je krenuo u pohod na grupnu fazu Lige šampiona.
Učešće u Ligi šampiona je san svakog evropskog kluba. Za Partizan, put do grupne faze ovog prestižnog takmičenja nije bio lak. Kroz kvalifikacije, crno-beli su morali da savladaju nekoliko veoma jakih timova da bi se kvalifikovali.
Preskočili su prvu rundi i krenuli iz druge. U njoj rival je bio švedski Đurgarden. Partizan je eliminisao prvu prepreku zahvaljujući golu u gostima. Naredna runda, poslednja, donela je najjačeg rivala, engleski Njukasl. Partizan je bio autsajder u tom meču, ali je pokazao zube. Poraz od 0:1 u Beogradu, bio je anuliran fenomenalnom pobedom istim rezultatom u Njukaslu. Došlo se do penala gde je Partizan trijumfovao i eliminisao Njukasl iz kvalifikacija.
Debitantsko učešće i grupna faza
Kada je Partizan konačno stigao do grupne faze Lige šampiona, bio je svestan težine izazova koji ga čeka. Međutim, sa snažnom ekipom i strastvenom podrškom svojih navijača, klub je bio spreman da se suoči sa evropskom elitom.
Žreb za grupnu fazu doneo je četiri veoma jaka rivala:
- Marselj
- Real Madrid
- Porto
Istorijski bod protiv kraljevskog kluba
Među najupečatljivijim trenucima grupne faze bilo je meč sa Real Madridom u Beogradu. Mnogi su očekivali da će kraljevski klub lako savladati Partizan, ali to nije bio slučaj. U napetom meču, Partizan je uspeo da izvuče remi, osvojivši dragoceni bod. Čak imaju i za čime da žale jer su propustili nekoliko dobrih prilika. Taj rezultat nije bio samo bod na tabeli; bio je to bod ponosa, hrabrosti i dokaz da Partizan pripada evropskoj eliti.
Stadion i navijači
Fudbalski klub Partizan nije samo tim igrača na terenu; to je institucija koja obuhvata impresivni stadion i strastvene navijače koji čine njen pulsirajući život. Stadion i navijači zajedno tkaču priču o slavi, tradiciji i neumornoj podršci kroz sve izazove i trijumfe.
Stadion Partizana: Hram fudbala
Stadion FK Partizan, često nazivan i “Humska”, postao je jedno od najprepoznatljivijih mesta u Beogradu. Sagrađen 1949. godine, ovaj stadion je svedok mnogih istorijskih trenutaka u srpskom i jugoslovenskom fudbalu. Sa kapacitetom od oko 30.000 gledalaca, svaki kutak ovog stadiona odzvanja emocijama i uspomenama.
Različite renovacije tokom godina su osavremenile stadion, dodavši mu nove funkcionalnosti, ali su zadržane i karakteristične crte koje ga čine prepoznatljivim. Prostrani teren, intimna atmosfera koju pružaju tribine i moderna infrastruktura čine ga idealnim mestom za fudbalske spektakle.
Navijači: Grobari – srce kluba
Bez svojih navijača, Partizan ne bi bio ono što jeste danas. “Grobari”, kako su poznati, predstavljaju jednu od najstrastvenijih i najvernijih navijačkih grupa u Evropi. Osnovani 1970. godine, Grobari su postali sinonim za neumornu podršku, vatreni entuzijazam i nepokolebljivu ljubav prema crno-belim bojama.
Njihovo prisustvo na stadionu je električno. Od ritmičnih pesama do impresivnih koreografija, Grobari stvaraju atmosferu koja motiviše igrače na terenu i zastrašuje protivnike. Njihova lojalnost klubu se ne ogleda samo kroz prisustvo na utakmicama; oni su tu u svim bitnim trenucima, bilo da je reč o dobrotvornim akcijama, podršci mladim talentima ili protestima protiv nepravdi.
U krajnjem slučaju, kombinacija impresivnog stadiona i strastvenih navijača čini FK Partizan ne samo sportskim kolektivom, već i živom zajednicom koja diše, slavi i pati kao jedno. U srcu Beograda, stadion i Grobari zajedno čine epicentar strasti prema fudbalu koji se retko gde može videti.
Veliko rivalstvo sa Zvezdom – „Večiti derbi“
“Večiti derbi” između Fudbalskog kluba Partizan i Fudbalskog kluba Crvena zvezda ne samo da je najveći sportski događaj u Srbiji, već je i jedan od najintenzivnijih fudbalskih rivalstava na svetu. Dva beogradska kluba su tokom decenija gradila ovaj rivalitet koji je postao mnogo više od same igre.
Istorija Rivaliteta
Osnovani krajem četrdesetih godina 20. veka, Partizan i Crvena zvezda brzo su se izdvojili kao dva vodeća tima u jugoslovenskom fudbalu. Već prvi susreti su naznačili da će njihovi dueli biti nešto posebno. Kroz decenije, rivalitet je samo rastao, bilo zbog borbe za titulu ili zbog vanfudbalskih događaja koji su dodatno podgrevali strasti između dva tabora.
Iako je teško svesti ovakav rivalitet na čiste brojke, statistika daje zanimljiv uvid u ovu borbu. Do sada su dva kluba odigrala stotine mečeva, pri čemu su oba kluba imala periode dominacije. Međutim, ono što je konstanta u svakom derbiju jeste neizvesnost rezultata, bez obzira na formu i sastav timova.
| Takmičenje | Utakmice | Pobede Zvezde | Nerešene | Pobede Partizana |
| Liga | 170 | 67 | 56 | 47 |
| Kup | 40 | 21 | 5 | 14 |
| Ostalo | 54 | 25 | 9 | 20 |
| UKUPNO | 264 | 113 | 70 | 81 |
Najpoznatiji dueli
Nekoliko utakmica između Partizana i Crvene zvezde izdvojilo se kao posebno značajne u istoriji večitog derbija:
5. januar 1947. – Prvi zvanični susret dva tima. Zvezda je pobedila sa 4:3
7. maj 1972. – 50. Večiti derbi. Završen 1:1.
6. maj 1995. – 100. Večiti derbi. Zvezda pobedila sa 2:1.
27. februar 2016. – 150. Večiti derbi. Zvezda pobedila sa 2:1.
Večiti derbi je više od samo fudbalske utakmice. To je kulturni fenomen, ogledalo društva i prilika za dva kluba da pokažu svoju snagu, strast i ponos. Kroz godine, derbi je bio svedok nekih od najlepših, ali i najtežih trenutaka u srpskom sportu, čineći ga nezaobilaznim delom sportske istorije regiona.
Trofeji Parnog valjka
Fudbalski klub Partizan ima zaista uspešnu istoriji, kako u domaćim okvirima, tako i u evropskih. Trofejna sala stadiona u Humskoj prepuna je raznih pehara.
Partizan je osvojio 27 titula nacionalnog prvaka, od čega osam u Superligi Srbije. Takođe, crno-beli mogu se pohvaliti i sa 16 trofeja u kupu, jednim Superkupom. Najveći uspeh u Evropi je finale Kupa evropskih šampiona iz sezone 1965/66.
Lista trofeja:
- Šampion države – 27
- Osvajač kupa – 16
- Pobednik Superkupa – 1
Najverniji među crno-belima: Igrači sa najviše nastupa za FK Partizan
U svetu fudbala, vernost klubu je vrlina koja se sve ređe sreće. No, u istoriji Fudbalskog kluba Partizan, postojali su igrači koji su decenijama nosili dres crno-belih, postavljajući rekorde koji će teško biti srušeni.
Na čelu ove prestižne liste je Saša Ilić, legendarni kapiten i maestro sredine terena. Za Partizan je odigrao neverovatnih 861 utakmicu, što ga čini apsolutnim rekorderom kluba. Sašino ime je sinonim za Partizan, a njegov doprinos na terenu i van njega je nemerljiv.
Pratilac na ovoj listi je Momčilo Vukotić sa 791 nastupom. Momčilo je bio stub odbrane Partizana kroz dve decenije i postavio je standard za sve buduće defanzivce u crno-belom dresu.
Nikica Klinčarski, briljantni veznjak, zauzima treće mesto sa 565 utakmica. Njegova kreativnost i igra doneli su mnogo radosti navijačima Partizana.
Lista se nastavlja sa imenima poput Milana Damjanovića (537), Blagoja Paunovića (514) i Ljubomira Mihajlovića (512), koji su takođe ostavili dubok trag u istoriji kluba.
Svaki od ovih igrača je dao ne samo svoje fudbalsko umeće, već i srce za Partizan. Njihova posvećenost, strast i ljubav prema klubu čine ih pravim legendama crno-belih i uzorom za sve buduće generacije igrača.
Kroz vreme i generacije, ovi igrači su postali sinonimi za lojalnost, profesionalizam i strast prema dresu sa grbom Partizana. Njihov doprinos klubu nikada neće biti zaboravljen, a njihova imena će zauvek ostati upisana u zlatnim slovima u istoriji Fudbalskog kluba Partizan.
- Saša Ilić – 861 utakmica
- Momčilo Vukotić – 791 utakmica
- Nikica Klinčarski – 565 utakmica
- Milan Damjanović – 537 utakmica
- Blagoje Paunović – 514 utakmica
- Ljubomir Mihajlović – 512 utakmica
- Nenad Stojković – 492 utakmica
- Vladimir Kovačević – 487 utakmica
- Vlada Pejović – 485 utakmica
- Stjepan Bobek – 478 utakmica