Fudbalski klub Crvena zvezda, često jednostavno nazivan “Zvezda”, osnovan je 4. marta 1945. godine, postavši odmah prepoznatljiv simbol beogradskog sporta i jugoslovenskog fudbala. Rođen u posleratnom Beogradu, ovaj klub je bio predodređen za velike stvari.
Osnivački sastanak održan je u prostorijama Delijaškog doma, gde je grupa entuzijasta, vođena bivšim igračima i sportistima, poput Rajka Mitića i Dragana Džajića, donela odluku o formiranju novog sportskog društva. Ubrzo nakon osnivanja, Crvena zvezda je odigrala svoju prvu zvaničnu utakmicu, upisavši ubedljivu pobedu protiv lokalnog tima.
Od samih početaka, Crvena zvezda je gradila imidž borbenosti i sportskog duha, koji je brzo pridobio simpatije široke narodne mase. Marakana, legendarni stadion Crvene zvezde, postao je poprište mnogih nezaboravnih fudbalskih predstava i već u ranim danima kluba, počeo je da se puni do poslednjeg mesta.
Prve godine postojanja kluba bile su obeležene brzim rastom i uspehom. Crvena zvezda je već u svojoj debitantskoj sezoni osvojila prvenstvo, što je bila najava dominacije koja će se nastaviti tokom narednih decenija. Kombinacija mladosti, talenta i strasti prema igri dovela je do toga da se Zvezda brzo etablira kao jedan od vodećih timova u jugoslovenskom fudbalu.
Pored domaćih uspeha, Crvena zvezda je počela da gradi svoj ugled i na međunarodnoj sceni, nastupajući protiv najboljih evropskih klubova. Ovi mečevi su pružili priliku igračima da pokažu svoje umeće i da steknu iskustvo igranja protiv najboljih, ali su takođe pomogli da se klub predstavi u najboljem svetlu i stekne simpatije širom Starog kontinenta.
Nastanak i prve godine Fudbalskog kluba Crvena zvezda ne samo da su postavile temelje za buduće uspehe, već su i definisale karakter i duh kluba – strast prema igri, lojalnost prema bojama i nepokolebljivu veru u pobedu. Ova početna decenija je oblikovala putanju kojom će se Zvezda kretati u narednim godinama, postajući ne samo sportski gigant, već i kulturni fenomen.
Era Miljana Miljanića u Crvenoj zvezdi
Era Miljana Miljanića u Crvenoj zvezdi predstavlja jedno od najznačajnijih perioda u istoriji ovog slavnog kluba. Miljanić, koji je već bio poznat po svojim trenerskim sposobnostima i inovacijama u fudbalskoj taktici, stigao je na Marakanu 1966. godine i brzo započeo revoluciju u načinu na koji se fudbal igrao u Crvenoj zvezdi.
Pod njegovim vođstvom, Crvena zvezda je usvojila moderniji pristup igri, sa fokusom na organizaciju, disciplinu i taktičku svestranost. Miljanić je insistirao na strogoj disciplini i timskom duhu, često koristeći različite formacije i taktike kako bi maksimalno iskoristio potencijal svojih igrača.
Tokom Miljanićeve ere, Crvena zvezda je osvojila četiri nacionalna prvenstva (1969, 1970, 1973 i 1977) i dva nacionalna kupa (1968 i 1971). Pored domaćih uspeha, klub je postao redovni učesnik evropskih takmičenja, često stižući do naprednijih faza. Jedan od najupečatljivijih mečeva iz tog perioda bio je duel sa slavnim Liverpoolom u Kupu evropskih šampiona, gde je Crvena zvezda demonstrirala svoju taktičku superiornost i kvalitet.
Međutim, Miljanićev doprinos nije bio ograničen samo na trofeje i taktičke inovacije. On je bio pionir u uvođenju modernih trenerskih metoda i pristupa u pripremi igrača. Fokusirajući se na detalje, Miljanić je insistirao na stalnom usavršavanju i prilagođavanju novim izazovima, čime je postavio temelj za budući razvoj kluba.
Njegov rad sa mladim igračima takođe je značajan. Mnoge buduće zvezde i reprezentativci bili su proizvod Miljanićeve vizije i rada u omladinskoj školi kluba. On je prepoznao talent i pružio priliku igračima poput Dušana Savića, Vladimira Petrovića i mnogih drugih da se dokažu na velikoj sceni.
Iako je Miljanić 1974. godine napustio Crvenu zvezdu i nastavio svoju trenersku karijeru u inostranstvu, njegov otisak na klubu ostao je neizbrisan. Era Miljana Miljanića u Crvenoj zvezdi ne samo da je donela trofeje i uspehe, već je i postavila temelje za moderni pristup fudbalu u Srbiji, čime je zacementirao svoje mesto kao jedan od najvažnijih figura u istoriji kluba.
Istorijski uspeh, Bari i osvajanje Kupa šampiona
U analima evropskog fudbala, 1991. godina biće zauvek upisana zlatnim slovima kada je u pitanju Fudbalski klub Crvena zvezda. Bari, grad na jugu Italije, postao je mesto gde je Crvena zvezda dostigla vrhunac svoje slave, osvojivši najprestižnije klupsko takmičenje u Evropi – Kup šampiona.
Put ka finalu bio je težak, ali Crvena zvezda je tokom cele sezone demonstrirala izvanrednu formu, taktičku disciplinu i borbenost. Pod vođstvom trenera Ljupka Petrovića, ekipa je savladavala sve prepreke koje su joj se našle na putu, eliminisavši uzastopno timove kao što su Grashopers, Glazgov Rendžers, Dinamo Drezden i Bajern Minhen.
Međutim, pravi izazov čekao je u finalu, gde je suparnik bio moćni Olimpik Marsej, francuski tim koji je u to vreme bio jedan od najjačih u Evropi. 29. maja 1991. godine, stadion Sveti Nikola u Bariju postao je poprište ovog istorijskog duela.
Utakmica je bila napeta i obeležena čvrstom igrom obe ekipe. Nakon 90 minuta regularnog toka i produžetaka, rezultat je bio nerešen, 0:0. Drama je dostigla vrhunac u penal seriji. Zvezdini igrači su pokazali čelične živce, a golman Stevan Stojanović postao je junak, odbranivši dva penala. Crvena zvezda je slavila rezultatom 5:3 i tako postala prvi i jedini srpski klub koji je osvojio Kup šampiona.
Ova pobeda nije bila samo trijumf fudbala, već i potvrda snage, upornosti i duha cele nacije. Igrači poput Dejana Savićevića, Roberta Prosinečkog, Siniše Mihajlovića i Darka Pančeva postali su legende kluba, a njihova imena će zauvek biti upisana u srca navijača.
Bari 1991. predstavlja kulminaciju decenija rada, posvećenosti i ljubavi prema fudbalu. To je trenutak koji je učinio da Crvena zvezda postane ne samo ponos Srbije, već i simbol uspeha na evropskoj fudbalskoj sceni.
Put Crvene zvezde ka krovu Evrope:
- Prva runda – Grashopers – pobeda ukupnim rezultatom 5:2
- Druga runda – Rendžers – pobeda ukupnim rezultatom 4:1
- Četvrtfinale – Dinamo Drezden – pobeda ukupnim rezultatom 6:0
- Polufinale – Bajern Minhen – pobeda ukupnim rezultatom 4:3
- Finale – Marsej – pobeda posle penala sa 5:3
Stadion i navijači
Stadion Rajko Mitić, poznat i kao Marakana, dom je Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Smešten je u srcu Beograda, a njegova impresivna veličina i duh čine ga jednim od najprepoznatljivijih fudbalskih hramova u Evropi. Uz to, bez fanatične podrške njegovih navijača, ovaj stadion ne bi imao toliko značenje.
Stadion Rajko Mitić
Izgrađen 1963. godine, stadion je prvobitno imao kapacitet od preko 110.000 gledalaca, čime je postao jedan od najvećih u Evropi. Kasnije renoviranja i prilagođavanje UEFA standardima smanjilo je kapacitet, ali stadion i dalje može da primi preko 53.000 navijača. Poznat po svom karakterističnom ovalnom obliku i impresivnom atmosferi, Marakana je bila domaćin mnogim važnim utakmicama, uključujući i evropske okršaje i reprezentativne mečeve.
Navijači – Delije
Srce i duša Crvene zvezde, navijačka grupa Delije, stvorila je kulturu i tradiciju koja je duboko ukorenjena u istoriju kluba. Formirane 1989. godine, Delije su postale sinonim za strast, lojalnost i nepokolebljivu podršku. Bilo da je u pitanju domaća liga, evropske noći ili večiti derbi, njihova prisutnost je neizostavna.
Njihova kreativnost je evidentna kroz različite koreografije, transparente i pesme koje su postale himne kluba. Osim što pružaju neuporedivu atmosferu na stadionu, Delije su također poznate po humanitarnim akcijama i doprinosu zajednici.
Njihovo partnerstvo sa klubom prevazilazi običnu navijačku podršku. Kroz teška i dobra vremena, Delije su ostale uz Crvenu zvezdu, čineći ovaj odnos jedinstvenim u svetu fudbala.
U suštini, stadion Rajko Mitić i njegovi verni navijači čine neodvojivu celinu, koja je ključna za identitet i nasleđe Crvene zvezde. Ovaj simbiotički odnos između kluba, stadiona i navijača čini Crvenu zvezdu posebnom i jedinstvenom na evropskoj fudbalskoj sceni.
Veliko rivalstvo sa Partizanom – „Večiti derbi“
“Večiti derbi” između Fudbalskog kluba Partizan i Fudbalskog kluba Crvena zvezda ne samo da je najveći sportski događaj u Srbiji, već je i jedan od najintenzivnijih fudbalskih rivalstava na svetu. Dva beogradska kluba su tokom decenija gradila ovaj rivalitet koji je postao mnogo više od same igre.
Istorija rivaliteta
Osnovani krajem četrdesetih godina 20. veka, Partizan i Crvena zvezda brzo su se izdvojili kao dva vodeća tima u jugoslovenskom fudbalu. Već prvi susreti su naznačili da će njihovi dueli biti nešto posebno. Kroz decenije, rivalitet je samo rastao, bilo zbog borbe za titulu ili zbog vanfudbalskih događaja koji su dodatno podgrevali strasti između dva tabora.
Iako je teško svesti ovakav rivalitet na čiste brojke, statistika daje zanimljiv uvid u ovu borbu. Do sada su dva kluba odigrala stotine mečeva, pri čemu su oba kluba imala periode dominacije. Međutim, ono što je konstanta u svakom derbiju jeste neizvesnost rezultata, bez obzira na formu i sastav timova.
| Takmičenje | Utakmice | Pobede Zvezde | Nerešene | Pobede Partizana |
| Liga | 170 | 67 | 56 | 47 |
| Kup | 40 | 21 | 5 | 14 |
| Ostalo | 54 | 25 | 9 | 20 |
| UKUPNO | 264 | 113 | 70 | 81 |
Najpoznatiji dueli
Nekoliko utakmica između Partizana i Crvene zvezde izdvojilo se kao posebno značajne u istoriji večitog derbija:
5. januar 1947. – Prvi zvanični susret dva tima. Zvezda je pobedila sa 4:3
7. maj 1972. – 50. Večiti derbi. Završen 1:1.
6. maj 1995. – 100. Večiti derbi. Zvezda pobedila sa 2:1.
27. februar 2016. – 150. Večiti derbi. Zvezda pobedila sa 2:1.
Večiti derbi je više od samo fudbalske utakmice. To je kulturni fenomen, ogledalo društva i prilika za dva kluba da pokažu svoju snagu, strast i ponos. Kroz godine, derbi je bio svedok nekih od najlepših, ali i najtežih trenutaka u srpskom sportu, čineći ga nezaobilaznim delom sportske istorije regiona.
Novija istorija kluba i prvo učešće u Ligi šampiona
Crvena zvezda, osvajač Kupa šampiona iz 1991. godine, ima bogatu i značajnu prošlost. Ali, kao i svaki veliki klub, i Crvena zvezda je morala da se prilagodi promenjenim okolnostima u evropskom fudbalu. Kako je vreme prolazilo, Zvezda je tražila svoje mesto u modernom fudbalskom pejzažu, gde je Liga šampiona postala centralna tačka elitnog klupskog takmičenja.
Put do moderne ere
Početkom novog milenijuma, Crvena zvezda se suočavala s raznim izazovima, kako finansijskim, tako i sportskim. Kako bi očuvala svoj status i tradiciju, uprava kluba je uložila značajne napore da modernizuje infrastrukturu, poboljša finansijsku stabilnost i prilagodi sportsku strategiju novim evropskim standardima.
Prvo učešće u Ligi šampiona
Nakon godina ulaganja i truda, Crvena zvezda je 2018. godine postigla značajan uspeh kvalifikovavši se za grupnu fazu Lige šampiona. Ovo je bio prvi put od osnivanja ovog takmičenja 1992. godine da je Zvezda uspela da se probije među elitu evropskog fudbala.
U grupi sa Pari Sen Žermenom, Liverpulom i Napolijem, Crvena zvezda je pokazala da može da se nosi s najvećima. Posebno emotivan trenutak desio se kada je na stadionu Rajko Mitić, pred preko 50.000 navijača, Crvena zvezda savladala aktuelnog finalistu, Liverpul, rezultatom 2:0. Atmosfera koja je vladala te noći bila je električna i podsetila je mnoge na zlatne dane kluba.
Iako se Zvezda nije plasirala dalje iz grupne faze, samo učešće u Ligi šampiona bilo je veliki trijumf. Pokazalo je da klub ide u pravom smeru i da je sposoban da se ponovo uspostavi kao dominantna sila na evropskoj sceni.
Za navijače, igrače i sve koji su povezani s Crvenom zvezdom, ovo učešće u Ligi šampiona bilo je potvrda da je Zvezda i dalje živa i zdrava, te da su njeni najbolji dani možda tek pred njom.
Oni su legende kluba i ostavili su najveći trag
Fudbalski klub Crvena zvezda ima bogatu istoriju koja je puna legendarnih imena. Neki od najvažnijih igrača u istoriji kluba nisu samo ostavili trag svojim talentom na terenu, već i svojom odanošću i brojem utakmica koje su odigrali za klub.
Lista igrača sa najviše utakmica za crveno-bele:
- Dragan Džajić – 389 utakmica
- Bora Kostić – 341 utakmica
- Vladimir Petrović – 332 utakmica
- Jovan Aćimović – 318 utakmica
- Boško Gjurovski – 299 utakmica
- Rajko Mitić – 294 utakmica
- Vladica Popović – 291 utakmica
- Miloš Šestić – 277 utakmica
- Milan Borjan – 275 utakmica
- Ratomir Dujković – 266 utakmica
Trofeji Crvene zvezde – Domaći i evropski uspesi
Crvena zvezda je klub koji se može pohvaliti velikim uspesima tokom istorije, kako domaćim, tako i međunarodnim. Crveno-beli su jedan od retkih klubova iz ovog dela Evrope koji se može pohvaliti evropskim trofejom.
Zvezda je rekordna 34 puta bila šampion države, od čega devet puta šampion Srbije. Takođe, rekordnih 27 puta je bila osvjač kupa, ima dva Superkupa i titulu prvaka Evrope, Interkontinentalni kup, a može se pohvaliti i finalom Kupa UEFA iz 1979. godine.
Lista trofeja:
- Titule nacionalnog šampiona – 34
- Trofeji u kupu – 27
- Superkup – 2
- Kup evropskih šampiona – 1
- Interkontinentalni kup – 1